Vrh
 

Disleksija

Disleksija je problem savladavanja tehnike čitanja uprkos normalnoj intelegenciji, dobrom vidu, adekvatnoj sistemskoj obuci i ostalim povoljnim edukativnim, psihološkim i socijalnim faktorima. Iako dete dobro čuje i vidi, postoje smetnje u moždanim centrima, pa ono ne razume i ne pamti šta mu se kaže.

Tipovi grešaka koji karakterišu disleksiju su :

  • teškoće analize i sinteze glasova u reči
  • nemogućnost zapamćivanja slova
  • nemogućnost dovođenja u vezu štampanog i pisanog slova
  • nemogućnost prepoznavanja slova koja su slična po obliku
  • česte zamene vokala unutar reči
  • prekid kod čitanja višesložnih reči
  • ponavljanje delova reči, celih reči, dela teksta
  • pogrešno čitanje završnih delova reči
  • inverzija (zamena) slova ili slogova
  • preskakanje kratkih reči (veznika, predloga…)
  • preskakanje redova
  • delimično ili pogrešno shvatanje teksta

Simptomi disleksije su raznovrsni, ali svi simptomi ne moraju biti zastupljeni kod svakog deteta niti se moraju javljati na isti način. Prema tome disleksija može biti teža i lakša. Naša obaveza kao stučnjaka je da im ponudimo one puteve koji im omugućavaju brže prevazilaženje teškoća.

Bitno je razlikovati decu sa nesavladanom tehnikom čitanja od dece sa disleksijom.

Deca sa nesavladanom tehnikom obično čine početničke, ali nesistematizovane greške koje uz vežbanje brzo prevazilaze.

Decu sa disleksijom karakteriše česće ponavljanje jednog specifičnog načina grešenja. To su obično deca koja ne mogu da idu u korak sa školskim programom i pored očiglednog nastojanja. Učenici II razreda koji nisu naučili da čitaju pored svih povoljnih okolnosti, nesumnjivo imaju subjektivne teškoće disleksične prirode.

Karakteristično za dete sa disleksijom je:

  • da se dete sa disleksijom brže zamara od druge dece
  • može pročitati jednu reč na nekoliko pogrešnih načina, a da to ne primeti
  • može pročitati reči tačno, a da ne razume šta čita
  • može se činiti kao da ne sluša, a zapravo ima problem sa praćenjem instrukcija u nizu
  • može se činiti lenjo, a ustvari dete ima problem u organizaciji obaveza i treba mu pomoći u tome
  • obično ima teškoće i u učenju stranih jezika
  • teško pravi beleške jer ne može slušati i pisati istovremeno
  • može delovati nespretno i zaboravno, bez obzira koliko se trudilo
  • može imati blaže oblike poremećaja u ponašanju jer ima lošu sliku o sebi