Vrh
 

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD/ADD)

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i poremećaj pažnje (ADD) odnose se na niz problema u ponašanju deteta povezanih s lošom pažnjom. To može uključivati impulsivnost, nemir i hiperaktivnost, kao i nemarnost, a često i ograničava decu u učenju i druženju.
ADHD se ponekad naziva i hiperkinetički sindrom.

Karakteristike ovog problema

  • rani početak
  • kombinacija hiperaktivnosti sa poremećajem pažnje i neistrajnošću pri izvršavanju zadataka
  • postojanje u svim situacijama i perzistiranje kroz vreme

Poremećaj je češći kod dečaka nego devojčica, mada je jedan od razloga to što devojčice češće imaju ADD (poremećaj pažnje) bez hiperaktivnosti, pa se ređe otkriva i dijagnostikuje.

Najvažniji simptomi ADHD poremećaja

Nepažnja – dete se ne može koncentrisati, skače sa zadatka na zadatak, zaboravlja naloge i neorganizovano je, istovremeno ga interesuje više stvari, ali ni jedna do kraja.

Hiperaktivnost – dete je nemirno, vrti se, ustaje sa mesta kada bi trebalo da sedi.

Impulsivno ponašanje – dete govori i obavlja radnje bez razmišljanja i ne može dočekati svoj red. Može imati napade ljutnje.

Naravno, sva su deca nekad nepažljiva, nemirna i impulsivna. Činjenica je da je kod ADHD-a ta vrsta ponašanja ekstremna.
Ta deca izazivaju znatne probleme kod kuće i u školi i to je vidljivo već od najranijeg uzrasta.
Kod neke dece najveći je problem nepažnja, kod druge hiperaktivnost i impulsivnost, dok neka pokazuju sva tri simptoma.

Već je dovoljno teško nositi se samo s ADHD-om, ali mnoga takva deca imaju i druge probleme, kao što su:

  • Udružene teškoće u učenju, poteškoće u matematici, čitanju ili pisanju
  • Nespretnost i nedostatak koordinacije
  • Disocijalno ponašanje i loša samoprocena.

Bitno je da shvatite da ADHD nije vaša greška, niti greška vašeg deteta

Kao roditelji deteta sa ADHD-om ponekad budete u strahu od dočekivanja deteta pred školom, odlaska u kupovinu, odlaska u posetu rođacima. Mislite da vas drugi roditelji ne razumeju i misle da ste loš roditelj. Nekad čak mislite da su oni možda i u pravu. Kako to da su njihova deca tako savršena?

Saveti za roditelje i nastavnike

  • Napravite dnevnu rutinu za dete, npr. kada se ustaje, kada se ide u školu/vrtić, kada se rade zadaci, kada se igra.
  • Budite određeni u uputstvima i dajte mu samo jasne i razumljive zahteve, npr. umesto da kažete „idi, igraj se“, recite mu „igraj se lego kockama“.
  • Postavite jasne i lako razumljive granice, npr. koliko dnevno se može gledati TV program.
  • Budite dosledni u ophođenju sa detetom.
  • Uklonite uznemirujuće ili ometajuće elemente iz životnog okruženja.
    Npr. neka dete bude samo u sobi kada radi domaći zadatak ili isključite televizor.
  • Pridržavajte se plana i programa usmerenog na postupno produbljenje detetove koncentracije i njen raspon, kao i sposobnosti da se usredsredi na zadatke.
  • Komunicirajte s detetom na osnovi jedan-na-jedan.
  • Koristite nagrade (npr. nalepnice, igračke, pa čak i novac) dosledno i često da ojačate odgovarajuće ponašanje, kao što su slušanje odraslih i koncentracija.
  • Koristite sankcije (npr. gubitak povlastica, zabrana gledanja TV programa, korišćenje računara za igrice) za neprihvatljivo ponašanje ili “prekoračenje” granica.
  • Raspravljajte o vašem detetu u školi ili vrtiću i dogovorite sa pedagozima zajedničku saradnju.