Vrh
 

Reedukacija psihomotorike

Reedukacija psihomotorike je metod kojim dete putem pokreta spoznaje sebe, druge i svet koji ga okružuje. Vrlo često se reedukativni metod poredi sa psihoterapijom, upravo iz razloga što ono što je u reedukaciji pokret u psihoterapiji je reč.

Tokom izvođenja vežbi svaki pokret, kao i svaki osećaj i osećanje koje ga prati, bivaju nazvani rečju. Neophodno je opisivati pokret, postavljati i davati odgovore, što omogućava da psihomotorna aktivnost postane deo svesti. (Na primer: Stavi ruke na glavu. Da, tu gore. Kakva je glava? Da li je tvrda? Jeste, okrugla je i ima kosu…i slično). Dete ponovo iskustveno proživljava ranije faze doživljaja telesne celovitosti, faze razvoja ovladavanja prostorom i vremenom , tj sve faze koje su tokom razvoja ostavile nedovoljno jasna iskustva.

Tretman se planira nakon defektološke dijagnostike,  gde se na osnovu opservacije i primenjenih testova organizuje tretman.

Postoje opšte i specifične vežbe reedukacije psihomotorike. Vežbe opšte reedukacije psihomotorike podeljene su u 10 grupa:

  1. Vežbe za doživljlaj telesne celovitosti
  2. Vežbe za doživljaj gestualnog prostora
  3. Vežbe za otkrivanje objektivnog prostora
  4. Vežbe za uočavanje i stabilizovanje latralizovanosti i vežbe za usmeravanje latralizovanosti
  5. Vežbe za uočavanje prisustva drugog
  6. Vežbe za ujednačavanje tonusa i osamostaljvanje pokreta
  7. Vežbe za koordinaciju pokreta
  8. Vežbe za uočavanje i prepoznavanje ritmova
  9. Vežbe za kontrolu impulsivnosti
  10. Vežbe za procenu trajanja i orijentaciju u vremenu

Reedukacija psihomotorike,preko opštih i specifičnih vežbi koristi se kod dece:

  • sa smetnjama u razvoju govora i jezika i smetnjama u učenju (razvojna dislalija, razvojna disfazija, disleksija, disgrafija, diskalkulija…),
  • sa usporenim i disharmoničnim razvojem (razvojna disharmonija),
  • sa kašnjenjem u razvoju motorike (dispraksija)
  • sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Asperger…)
  • sa poremaćajem pažnje i hiperaktivnošću (ADD, ADHD)

Reedukacija psihomotorike se primenjuje od samog rođenja deteta. Ukoliko se radi sa detetom koje je mlađe od 3 godine, zbog složenosti postojećih vežbi, uvežbavaju se one motorne aktivnosti koje se pojavljuju spontano, tokom razvoja. Vežbe se inače prilagođavaju sposobnostima svakog deteta. Mogu se raditi individualno ili u manjim grupama.

Ovaj sistem vežbi sprovodi posebno obučen terapeut – reedukator psihomotorike, gde na osnovu problematike, hronološkog uzrasta kao i individualnosti i napredovanja deteta integriše stečena znanja u svakodnevne životne aktivnosti, igru i opšte funkcionisanje deteta.