Vrh
 

Tomatis® metoda

Tomatis® metoda je pedagoški program vežbanja uva, fitness uva, slušna stimulacija koja koristi muziku kako bi podstakla nervni sistem.

Uvo je odgovorno za mnogo više toga nego da samo čuje. Postoji velika razlika između čuti i slušati. Čuti je mehanizam uva, a slušati je mehanizam mozga.

Kada je slušanje prekinuto mozak prestaje da reaguje na one zvukove koje uvo prenosi. Zbog toga je neophodno usmeriti pažnju i pokrenuti aktivnost mozga. Ovo se dešava kada je mozak vrlo osetljiv na iznenadne promene koje ne može da predvidi.
Npr. Nećete obraćati pažnju na lavež komšijskog psa pošto svakodnevno laje na Vas, ali kada bi ovaj pas mjauknuo odmah biste registrovali ovu promenu.

Pre 50-ak godina  Alfred Tomatis, francuski lekar, otorinolaringolog razvio je ovu metodu i on se smatra pionirom terapije zvukom.  Napisao je 14 knjiga, a 3 su prevedene na engleski. Međutim najveći publicitet Tomatis® metode se dogodio nakon izlaska knjige “Mozart efekt”, Dona Campbella koji je bio Tomatisov učenik i saradnik.

Tomatisovi zakoni

Postoje 3 Tomatis Zakona koji ustanovljuju blisku vezu između uva, mozga, tela i glasovnog izražavanja:

  • ako naše uvo ne može čuti određene frekvencije, onda ih nema ni u glasu, odnosno glas može reprodukovati samo ono što uvo može čuti
  • ako se može ponovno uspostaviti sluh, glas će odmah uneti zvukove koji nedostaju
  • možemo nekome vratiti sluh a time i glas, vežbajući mišiće uva

Tomatisovo otkriće uloge uva u svakodnevnom zivotu je revolucionarno. Tomatis® metodom nastojimo da uspostavimo vezu uva s mozgom, telom i emocijama.
Unutrašnje uvo, vestibularni sistem s pužem, je prvi senzorni sistem koji se razvija kod fetusa. Do 5. meseca trudnoće je potpuno razvijen i šalje poruke ostatku nervnog sistema.
Tomatis je pojačao intenzitet i boju zvuka menjujući kanale, niske i visoke frekvencije. Visoke frekvencije stimulišu mozak, dok niske frekvencije kao što je kucanje srca, disanje, su zvukovi koje amnionska tečnost filtrira.
Stoga je dominantni zvuk koji fetus čuje majčin glas koji se provodi koštanim putem.

Vestibularni deo unutrašnjeg uva zaslužan je za prostornu dinamiku. Puž i vestibula su povezani s mozgom, većina kranijalnih živaca je vezana za slušne živce. Unutršanje uvo kontroliše ravnotežu, koordinaciju i mišićni tonus.

Da li znate da je uvo povezano sa ¾ najvažnijih živaca nervnog sistema mozga?

90% ukupne energije dolazi kroz unutrašnje uvo. To punjenje  mozga energijom šalje poruke našim zglobovima, kostima i mišićima i daje nam energiju za razmišljanje, stvaranje i kretanje, a sve dolazi od zvukova visokih frekvencija koje se nalaze u delima Mozarta i Gregorijanskih napeva. Zvukovi niskih frekvencija savremene muzike iscrpljuju naše telo, a tako i energiju našeg mozga.

Šta je Mocartov efekat?

Mocartov efekat danas već spominju i vaspitači u vrtiću, ali da li zaista znamo šta je Mocartov efekat?

Mocartova muzika je živa, razigrana, dinamična, nekome vrlo draga i skromna, a neko više voli zahtevnije klasične komade. Ono što obeležava Mocartovu muziku je puno visokih frekvencija.

Kako bi maksimalno stimulisao mozak i na taj način dostigao najbolje rezultate,  Alfred Tomatis, otac Mocartovog efekta, izabrao je Mocartovu muziku sa svim njenim bogatim  visokim i niskim tonovima i frekvencijama.  Međutim Mocartov efekat, odnosno Tomatis® metoda, ne koristi najkvalitetnije snimke filharmonijskih orkestara, najpotpuniji raspon frekvencija.
Naime, da bi se postigao Mocartov efekat, muzika se  filtrira, naglašavamo visoke frekvencije, a ublažavamo niske frekvencije, ili obrnuto.
To više nije muzika prijatna uvu, koja podstiče muzički doživljaj, zapravo se čini iritantnom i napornom i čim je čujemo shvatimo odmah da nije zaokružena,  da joj nešto nedostaje.
Ali upravo na taj način filtrirana, podstiče rad mozga, reedukuje naše slušanje i tako vežba mozak.
Baš kao kad vežbamo svoje telo: malo skoči u vazduh, malo se spusti na pod, pa opet brzo skoči.

Tomatis je razvio svoj uređaj, elektronsko uvo, koje koristi slušalice i filter zvuka kako bi pojačao frekvencije koje nedostaju. Cilj je bio stimulisati slušanje pacijenata na frekvencije koje im nedostaju.

Tomatis je započeo s tretiranjem brojnih problema tom metodom, uključujući problem čitanja, disleksije, depresije, šizofrenije, pa čak i autizma. Bio je uveren da su mnogi navedeni problemi prouzrokovani nekim nedostatkom u komunikaciji, što je povezano sa slušanjem i uvom. Znanje o fiziologiji uva pokazalo je da se uvo formira nekoliko dana od začeća te je potpuno formirano do 4. meseca trudnoće.  Smatrao je da informacija koja dolazi iz uva fetusa stimuliše razvoj mozga.  Za autizam smatra da je komunikacijski problem koji započinje u trudnoći, jer fetus ne reaguje pravilno na majčin glas. Njegova najkontroverznija metoda nastoji da navede autističnu decu da prepoznaju i odgovore na majčin glas.

Samo slušanjem Mocarta nikad nećemo postići tzv. Mocartov efekat kako se to misli, ili da pojasnim još bolje – Mocartov efekat ćemo postići filtriranom muzikom koja ne mora biti Mocartova.

Ali ono što čini Mocartovu muziku najpogodniju za Mozartov efekat su njen tempo, struktura, melodija, sklad, harmonija i njena predvidljivost. Osim Mocarta, Tomatis metoda koristi i Gregorijanske napeve iz Solesmesa iz istih razloga zbog kojih koristi Mocarta.

Mnoga su istraživanja rađena s Mocartovom muzikom, pa su čak neki i povezivali viši I.Q. sa slušanjem Mocartove muzike.  Međutim tako nešto nisu uspeli da dokažu.

Protokol TOMATIS® metode

1. Inicijalna konsultacija

Radi se  procena opšteg stanja, nakon čega sledi razgovor o posebnim poteškoćama od kojih patite.

2. Ciklusi slušanja (pasivna faza)

Koristeći posebno dizajniran uređaj, slušate program po savetu Tomatis praktičara. Budući da programi stimulšu uvo i mozak, slušanja se  moraju ponoviti nakon određenog  vremena, izmenjujući se s ravnomerno raspoređenim intervalima odmora (nazivamo ih „periodi integracije“), tako da napredak  bude dugotrajan ili trajan.

ELMA programi

ELMA je akronim za

  • E – emotion (emocija)
  • L – language (jezik)
  • M – memory (pamćenje)
  • A – attention (pažnja),

Predstavlja set programa dizajniran da se koristi kao sredstvo za dopunu terapeutskom radu. Programi su tako dizajnirani da se mogu primeniti bez inicijalnog testa slušanja, a zadovoljavaju klijentove potrebe i očekivanja poštujući principe predostrožnosti.

Svaki program se sastoji od muzičkih snimaka. Svaki snimak traje 30 minuta. Snimak karakterisu akustična svojstva i poseban efekat na uvo. Nema istih ili ponavaljajućih snimaka jer svaki od njih je različitog tipa, različite brzine gatinga i različitog nivoa filtera. Kombinacijom ovakvih muzičkih snimaka Tomatis smatra de će se doći do željenog rezultata.

Koriste se 3 tipa muzike:

  1. Mocartova muzika
  2. Gregorijanske crkvene pesme
  3. Valceri

Broj i dužina slušanja zavisi od vašeg problema.
Ciklusi su obično po dva sata dnevno kroz 13 dana. Između prvog i drugog ciklusa (pod ciklusom podrazumevamo slušanje jednog programa u 13 dana) treba napraviti pauzu od 4 do 6 nedelja.
Izmedju drugog i trećeg ciklusa treba napraviti pauzu od 6 do 8 nedelja. Minimum organizacije je 3 ciklusa koja će uslediti jedan za drugim po navedenim kriterijumima.

3. Izlazna procena

Nakon što je odslušan blok od tri ciklusa, radi se ponovna procena, koja nam omogućava da izmerimo napredak i utvrdimo treba li preporučiti dalje slušanje.
Dobijeni rezultati Tomatis metodom su dugotrajni ili čak  trajni,  pa često nije potrebno produžiti cikluse  izvan početnog programa  (za određene probleme mogu vam biti sugerisani dalji ciklusi slušanja).

AUTIZAM

Šta je važno znati kada autistično dete prolazi Tomatis® terapiju slušanjem?

1. Kakve promene roditelj autističnog deteta može očekivati nakon 78-satnog ciklusa Tomatis® terapijom 3 x 26 sati slušanja)?

Često se roditelji pitaju kakve promene mogu očekivati kod svog deteta nakon što završe 3 ciklusa od 78sati Tomatis® terapije slušanjem. Naravno da svako autistično dete ima svoje specifičnosti i nisu sva deca jednako pogođena autizmom, pa je teško proceniti i očekivati da će se sva deca razvijati i reagovati  jednakom brzinom i istim intenzitetom na terapiju. Profil autističnog deteta je kompleksan i treba više stimulacije kako bismo mu otvorili vrata i držali ih otvorenima.

Dete će prvo postići povećanu svesnost svog tela, veću svesnost sebe u prostoru u kojem se kreće, što će smanjiti njegovu potrebu za povlačenjem kako bi se zaštitilo. Primećuju se promene u njegovom držanju i kretanju kroz prostor. Povećanje te svesnosti mu pomaže da se oseća iznutra sigurnijim, što ga otvara i  uključuje prema svetu i novim iskustvima učenja.  Te promene su opšte, a specifičnije promene će zavisiti od profila deteta.

 

2. Ponekad roditelji mogu primetiti u toku Tomatis® terapije slušanjem da se autistično dete ponaša hiperaktivno ili čak agresivno. O čemu se radi, da li Tomatis® može uticati negativno na ponašanje deteta?

Ono što se događa je da se njegov mali svet otvara a ono  još nema veštine koje prate njegovu novu pojačanu svesnost. Ta se situacija može još pojačati  u multisenzornom okruženju kao što je njegova grupa u vrtiću ili njegov razred. Radi se o procesu odrastanja. Zato je važno upozoriti njegove učitelje kako bi u tom periodu privremeno smanjili svoja očekivanja prema njemu.  Roditelji kod kuće, takođe, mogu  masiranjem ili tehnikama disanja smiriti dete. Vrlo je važno da dete oseća podršku roditelja a ne njihovu zabrinutost. Osim negativnog stresa postoji i pozitivan stres kroz koji svi moramo proći kako bi odgovorili na  izazove na svom putu.  Ako izbegavamo izazove, ne dopuštamo vrlo važan proces odrastanja.

 

3. Autistično dete još ne govori. Može li Tomatis® metoda ubrzati razvoj govora i koliko će ciklusa terapija trebati da se to dogodi?

Ključni deficit autističnog deteta leži u neadekvatnom poimanju sebe, svoje uloge u porodici, školi, zajednici,  to jest poimanju sebe u odnosu na druge. Nepoimanje sebe predstavlja problem identiteta, odnosno ne radi se samo o konceptu mentalnog zdravlja, već o neurobiološkom konceptu i svesnosti svog tela. Stoga roditelji često previde te aspekte i ključni deficit deteta, a  fokusiraju se samo na problem komunikacije.

Kada je dete neurološki spremno prihvatiti više stimulacije tada će se pojaviti govor. Dok god dete nije razvojno spremno govor se neće pojavljivati. Uzmimo za primer  7-godišnje dete koje ima manje od 10 reči u svom rečniku – ono je razvojno staro manje od 2 godine što se govora tiče. Očekivati da će iznenada skočiti na nivo sedmogodišnjeg deteta nije realno i stres njegovih roditelja ili njihova očekivanja mogu mu štetiti.

Dete bi trebalo neurološki da se razvije u skladu sa hronološkim uzrastom  pre nego što bude spremno funkcionisati u svom hronološkom uzrastu.

Posebno je zanimljivo da autistična deca pokazuju veliki interes za muziku. S njima je vrlo teško komunicirati rečima, ali je naprotiv mnogo lakše komunicirati muzikom. Muzika nam pomaže da izrazimo svoje emocije, proširimo svoj rečnik emocija

Obraćaju nam se roditelji dece koja ne govore, dece sa autizmom, sa ADHD. Svako od njih ima veliki problem koji tretiramo, a to je poremećaj slušnog procesuiranja. Takođe tretiramo i odrasle koji imaju poteškoća u koncentraciji, poremećaje pažnje i pamćenja. Reedukujemo njihovo uvo da bude najbolje što može biti, što se tiče učenja, komunikacije i kreativnosti. Kad radimo s decom radimo s celom porodicom.

Zahvaljujući posebnim slušalicama zvuk se prenosi koštanim putem i vazduhom.  Prenošenje zvuka koštanim putem je prvo slušanje koje dete doživljava još u majčinoj utrobi. Uvo još ne funkcioniše u potpunosti jer nije okruženo vazduhom, već tečnošću. Zvuk deluje na mišiće nakovnja i uzengije koji stimulišu kohleu i vestibularni aparat, a on ima ulogu da  stimuliše mozak i daje telu energiju.

Najpoznatiji korisnici Tomatis metode su svakako glumci Romy Schneider, Gerard Depardieu, Juliette Binoche, zatim pevači Maria Callas i Sting.

Statistika

Tomatis® metoda kod dečaka s teškim oblikom autizma: Pojedinačne studije slučaja o promenama u ponašanju – Neysmith-Roy, Joan M., južnoafrički časopis za psihologiju, 00812463, 20010301, Tom 31

Šest dečaka s teškim autizmom, starosne dobi od 4 godine do 11 godina, tretirano je  Tomatis metodom kako bi se pomoglo u ublažavanju ponašanja koja karakterišu dijagnozu autizma. Tri od šest dečaka pokazala su pozitivne promene u ponašanju do kraja tretmana. Jedan dečak se više ne smatra autističnim, dva dečaka pokazuju blage simptome autizma, dok su tri dečaka i dalje u teškom autističnom spektru. 5 od 6 dečaka pokazala su značajnu promenu u pred-jezičkim područjima, prema oceni dečje skale za autizam (CARS).